GOJAZNOST KOD DECE – BOLEST MODERNOG DOBA

 

Gojaznost se, i kod dece i kod odraslih, definiše kao prekomerna telesna težina u odnosu na visinu. Nekada su se bucmasta, rumena deca smatrala zdravom i jakom i gojaznost se nije posmatrala kao problem, dok je danas to evidentan pokazatelj da detetu može ozbiljno da bude narušeno zdravlje u budućnosti.

Kod dece je gojaznost problematičnija nego kod odraslih, jer se veliki broj posledica ne vidi dok se dete goji, već posle višegodišnjeg opterećenja organizma viškom kilograma. To mogu biti poremećaji održavanja optimalnih nivoa šećera, masti i hormona u organizmu, problemi sa spavanjem, rastom, polnim razvojem, anksioznošću i sve češće pojava određenih malignih bolesti. U odraslom dobu direktne posledice gojaznosti mogu biti bolesti srca, moždani udar i šećerna bolest. Zbog toga ovaj problem treba ozbiljno shvatiti i ozbiljno mu se posvetiti.

Nažalost, u Srbiji skoro svako peto dete pati od viška kilograma, a čak oko 8% dece je gojazno i taj broj se iz godine u godinu povećava. Istraživanjima u školama i obdaništima se pokazalo da je gojaznost učestalija kod dece predškolskog uzrasta i da je češća kod devojčica nego kod dečaka u tom dobu.

 

 

KAKO DOLAZI DO GOJAZNOSTI KOD DECE?

 

Gojaznost kod deteta se postepeno razvija kroz nezdrave navike u vezi sa ishranom i fizičkom (ne)aktivnošću. Iako na nju mogu uticati i drugi faktori, kao što su nasledni faktori, bolesti (npr. endorkine) ili socio-ekonomski status porodice, ipak je u 99% slučajeva glavni uzrok nekontrolisano uzimanje hrane.

Osnova problema je nedovoljna briga starijih o tome koliko i kakve kalorije im deca unose u organizam u toku dana i u koje vreme. To se uglavnom dešava zbog brzog tempa života, brojnih obaveza i vas i njih u toku dana i nedostatka vremena da se (zdravi) obroci planiraju i pripremaju. Tako se kod dece razvije rutina unošenja previše ugljenih hidrata i mlečnih proizvoda ujutru – kroz peciva iz pekare, voćne jogurte, kornfleks sa mlekom i slično. Dok su u školi još je teže uticati na to šta kupuju i jedu, a ukoliko nemaju usvojene zdrave navike, najčešće unose prekomeran broj nezdravih slatkih ili slanih grickalica.

Čak i kada ste svi zajedno na okupu, kod kuće, nedostatak vremena za kvalitetan obrok čini da se i za ručak ili večeru naruči neka brza hrana. I tako dolazimo do toga da je u ishrani sve manje voća i povrća, a sve više nutritivno siromašne hrane, industrijski obrađene i spremane sa nezdravim dodacima, od kojih je kasnije teško odvojiti decu.

Ubrzanom razvoju ovog problema doprinosi i sve veća fizička neaktivnost. Svedoci smo toga da su nam deca poslednjih godina sve više „vezana“ za televizor, kompjuter, mobilni telefon i druge elektronske uređaje. Dokazano je da deca koja ispred televizora provode više od četiri sata dnevno imaju veću težinu u poređenju sa decom koja ga gledaju dva sata ili manje. Sve više vremena provode u sedećem položaju i u nepravilnim položajima za kičmu, glavu, vrat, čime im slabi muskulatura i mišići. U situaciji pandemije to je još više došlo do izražaja, zbog čestog neodlaženja fizički u školu ili vrtić, smanjenih viđanja i druženja sa vršnjacima i sve ređeg upražnjavanja fizičkih aktivnosti u salama, ali i na otvorenom. Posledica svega ovoga je gojaznost naše dece.

Simbioza fizičke neaktivnost (i roditelja i dece) i nepravilne ishrane dovodi do dugoročnih posledica koje na kraju rezultiraju insulinskom rezistencijom, gojaznošću, problemima sa probavom, a u odraslom dobu infarktom, moždanim udarom, drugim kardiovaskularnim bolestima i sl. Zato se do rešenja ovog problema dolazi postepeno, posvećeno i strpljivo, kroz menjanje svakodnevnih dečijih navika.

 

 

LEČENJE DEČIJE GOJAZNOSTI

 

Gojaznost je uzročnik mnogih bolesti i zbog toga je važno na vreme otpočeti terapijski proces. Što pre se uvidi da dete ima problem sa prekomernom težinom, lakše je uvesti zdrave navike i sprečiti kasnije zdravstvene probleme.

Upravo je glavni cilj lečenja gojaznosti kod dece formiranje zdravog načina ishrane i povećanje fizičke aktivnosti, a ne brzo dostizanje idealne telesne mase. Na taj način će se postepeno smanjivati telesna masa, iz meseca u mesec, a zatim i jednostavnije održavati optimalna telesna težina kroz život.

Možemo reći da lečenje dečije gojaznosti ima tri koraka:

  1. Redukovanje ishrane – kroz postepene i dugoročne promene prehrambenih navika
  2. Uvođenje fizičke aktivnosti – postepeno uvođenje redovnih treninga/aktivnosti
  3. Psihološka podrška – ako je potrebna, jer može da olakša ceo proces i detetu i vama

Adekvatan gubitak kilograma kod dece je 0,5 kg ili manje nedeljno. Brze i/ili stroge dijete se ne primenjuju, jer mogu štetno uticati na rast i razvoj deteta kroz uskraćivanje brojnih hranljivih materija. Kada se ostvari gubitak težine od oko 10%, potrebno je težinu održavati šest meseci, a potom nastaviti ako je potrebno, sa daljim gubitkom kilograma. Najznačajnije je upravo održavanje željene telesne mase. Kao i odrasli, često se i deca kada dostignu određenu optimalnu kilažu vraćaju starom načinu života, pa se i kilogrami vraćaju.

 

Ishrana

 

Većina hrane koju danas jedemo je nezdrava i industrijski prerađena – od brze hrane punjene masnoćom i šećerom, do gotovih, unapred pripremljenih i konzerviranih obroka. Baš takvi obroci, poput pice, burgera, pomfrita, čipseva i drugih grickalica ne bi smeli da budu osnova dečije ishrane. Nažalost, dok su u školi i van kuće upravo se takvoj hrani najradije okreću, ali se i to može uvođenjem zdravih navika promeniti.

Brzu hranu treba zameniti zdravim obrocima čija su osnova povrće i manje masna mesa (piletina, ćuretina, riba), pripremljena sa što manje začina. U ishrani dece neophodan je i kalcijum, za rast i jačanje kostiju, kog najviše ima u mlečnim proizvodima. Riba i plodovi mora, iako često nisu omiljeni deci, se moraju takođe naći u obrocima, kako bi im se obezbedila neophodna energija i zdrave masti. Ako je neophodno da nešto pržite i pohujete, preporučuje se korišenje životinjske masti koja važi za najzdraviju, a za prelivanje salata hladno ceđeno maslinovo ulje ili bundevino, laneno i suncokretovo ulje. Kada se izmene glavni obroci, treba izmeniti i međuobroke i navike koje imaju u vezi sa njima. Grickalice koje najčešće konzumiraju za užinu može zameniti sveže i koštunjavo voće, dok je slatkiše potrebno svesti na što manju meru i naći im zdrave alternative (u vidu sušenog voća i slatkiša bez šećera).

Preporuka koju će vam svi lekari dati jeste da polovinu dnevnog unosa namirnica treba da čine voće i povrće, četvrtina treba da budu žitarice, najbolje one sa celim zrnom i četvrtina treba da bude sastavljena od proteina iz mesa, ribe i jaja. Da bi ishrana bila što raznovrsnija i zdravija, detetu treba od najmlađeg uzrasta nuditi novu hranu, što češće. Tako će se lakše razviti zdrave navike u vezi sa hranom, ali i potencijalno sprečiti kasnija „probirljivost“ i odbijanje određenih namirnica koje su hranljive i potrebne u razvoju.

Vežbanje i fizička aktivnost

 

Činjenica je da mnogo dece nema dovoljno fizičke aktivnosti u toku dana. Za stariju decu i tinejdžere idealno bi bilo da svakodnevno imaju jedan sat ili više umerenog vežbanja, uključujući aerobne aktivnosti i aktivnosti na jačanju mišića i kostiju. Ukoliko dete do tada nije bilo aktivno, postepeno uvodite aktivnost i povećavajte vreme do 60 minuta. Za mlađu decu savetuje se aktivno igranje nekoliko puta u toku dana. Da bi se to postiglo, najpre se mora ograničiti vreme koje dete neaktivno provodi ispred televizora ili nekog drugog uređaja. Time će se izbeći i da dete istovremeno gleda televiziju i jede, jer to takođe utiče na količinu hrane koju će pojesti. Svakako bi najbolje bilo da se redovno bave nekim sportom. Da biste dete zainteresovali za sport, možete da ga upišete negde zajedno sa drugarima ili da sami uvedete obavezne zajedničke aktivnosti poput vožnje bicikla i igranja loptom. Kod starije dece i tinejdžera sa viškom kilograma problematične mogu biti sportske aktivnosti u kojima osećaju teret svoje težine. Tu su najbolja rešenja plivanje ili vožnja bicikla i rolera.

Podrška psihologa

 

Ako se desi da vaše dete ne može da razume ili ne može da prihvati dijagnozu gojaznosti koja je potvrđena, sasvim je u redu obratiti se dečijem ili školskom psihologu. Osim razgovora i podrške u razumevanju problema, pshilog može, kao neutralna osoba, da pomogne i u postepenim promenama navika. Vrlo je moguće da će dete to teško prihvatiti, da će „terati inat“ ili biti neiskreno u vezi sa užinama i obrocima van kuće, te zaista razgovor sa nekim van porodice i kuće može biti značajan na tom putu.

 

KAKO JOŠ MOŽEMO POMOĆI DETETU DA PROMENI NAVIKE?

 

Svom detetu najlakše ćemo pomoći ako mu pokažemo, i ohrabrimo ga, sopstvenim primerom koje su to pravilne i zdrave životne navike. Odgovornost je u potpunosti na vama kao roditelju, da pokrenete pre svega sebe, a zatim i decu, u pogledu zdravih navika. Zato se uvek trudite da za celu porodicu spremate zdrave obroke i da i se i sami pridržavate dobre satnice i sastava obroka. Pokažite im svojim primerom da fizička aktivnost treba i može da bude deo svakog dana, makar i kratka i umerena, kao što su šetnja, trčanje ili vožnja bicikla. Ograničite vreme koje dete provodi ispred televizora ili kompjutera i podstaknite ga da izabere aktivnost koja mu se dopada i da krene redovno da je praktikuje. Čak i u situacijama da ne mogu, iz različitih razloga, da treniraju negde van kuće, možete im omogućiti i pomoći im da ostanu zdrava i aktivna kod kuće. Više o tome kako možete pročitati ovde (link ka blog postu https://www.zonazdravlja.com/blog/kako-da-vam-deca-ostanu-zdrava-i-aktivna-kod-kuce/)