Dnevni unos kalorija trebalo bi da bude izbalansiran sa dnevnom potrošnjom potrošnjom. Ako u organizam unosimo više hrane nego što je potrebno, ona se taloži u obliku masti i dovodi do gojaznosti. Višak masnog tkiva i gojaznost su zabrinjavajući, pre svega zbog toga što su povezani sa mnogim zdravstvenim problemima: bolestima srca, povišenim krvnim pritiskom (hipertenzijom), šećernom bolešću (dijabetesom), zloćudnim tumorima (karcinomima) i ostalim hroničnim oboljenjima. Gojazna osoba je dva do tri puta više izložena riziku od prerane smrti, nego osoba normalne težine. Osim toga, gojaznost povlači i mnoge socijalne probleme. Ako unosimo manje hrane nego što nam je potrebno, naše telo pati, imunitet opada, a samim tim faktor rizika za nastanak mnogih poremećaja i bolesti znatno je veći.

Veoma je važno da hrana koju konzumiramo bude raznovrsna jer jednolična ishrana, bez obzira na to da li je unosimo u dovoljnoj količini (izbalansiran energetski kalorijski unos sa potrošnjom) može da izazove mnoge poremećaje u organizmu. Optimalna dnevna potrošnja energije zadovoljava potrebe bazalnog i radnog metabolizma. Bazalni metabolizam je količina energije potrebna da se osnovne životne funkcije održe u normali. To je energija koju trošimo i kada ništa ne radimo, na primer dok dišemo ili spavamo. Na bazalni metabolizam utiču visina, težina, pol, telesna površina, godine starosti, klimatski uslovi i stepen uhranjenosti. S druge strane, potrebno je osigurati i odgovarajuću energiju za radni metabolizam. Tu pre svega treba voditi računa o vrsti posla kojim se bavimo.