Većina je upoznata sa prednostima vežbanja kao što su kontrola težine, regulisani krvni pritisak, smanjen rizik od pojave dijabetesa, povećani nivo energije i slično. Ono što vam možda do sada nije bilo poznato jeste kako redovno treniranje utiče i na vaše mentalno zdravlje. Razna istraživanja su dokazala da i mala količina bilo koje fizičke aktivnosti može napraviti veliku razliku, bez obzira koliko godina imate i da li ste ranije trenirali.
Vežbanje pomaže u borbi protiv depresije i može poslužiti kao prirodan i efektivan tretman protiv anksioznosti. Za vreme treniranja dolazi do velikog broja promena u mozgu poput rasta neurona i oslobađanja endorfina, hormona u mozgu koji čini da se dobro osećate i podiže nivo energije. Treniranje osim ovoga može poslužiti i kao smetnja, omogućavajući vam da izađete iz kruga negativnih misli koji se javljaju u toku depresije. Čest savet lekara je da pre uzimanja antidepresiva, depresiju pokušate da ublažite ili izlečite upravo vežbanjem.
Još jedna prednost jeste smanjenje nivoa stresa. Najučestaliji simptom koji prati ovo stanje je napetost u mišićima, pogotovo u predelu ramena, vrata i lica koji je neretko praćen glavoboljom i bolom u leđima. Mogu se javiti i problemi sa spavanjem, srcem, metabolizmom i slično, što vam dodatno može povećati nivo stresa. Ovaj začarani krug u kom su uključeni vaše telo i mozak mogu potrajati dugo i prouzrokovati još veće probleme. Kako vežbanje pomaže u oslobađanju od napetosti, može pomoći i u pronalaženju izlaza iz ovog kruga, a pošto su vaše telo i um povezani, čim se vaše telo bude bolje osećalo, i vi ćete biti oslobođeni od stresa.
Fizička aktivnost može poboljšati koncentraciju i fokus pažnje, što i te kako utiče na pamćenje i memoriju. Istraživanja dokazuju da su ljudi koji redovno vežbaju produktivniji, kao i da treniranje poboljšava ukupne performanse mozga, usporava efekat starenja i stimuliše razvoj novih moždanih ćelija, odnosno neurogenezu. Na ovaj način dolazi do ojačavanja hipokampusa – dela mozga koji je zadužen za memoriju i učenje.
Ukoliko patite od nesanice ili imate problema sa spavanjem, fizička aktivnost vam i u tome može biti od pomoći. Vežbanje takođe reguliše cirkadijalni ritam, ugrađeni budilnik u telu koji kontroliše kada se osećamo umorno, a kada budno. Iako je bolji san prednost vežbanja, stručnjaci ne preporučuju da trenirate pre spavanja, već da svoj trening obavite u ranim jutarnjim časovima.
Fizičke vežbe pored svega navedenog mogu poboljšati vaše samopouzdanje tako što će učiniti da se osećate dobro u vezi sa svojom figurom i sposobnostima. Osim ovoga, nakon obavljenog treninga javlja se i osećaj dostignuća koji još više doprinosi vašem dobrom raspoloženju i koji može poslužiti kao motivacija u trenucima kada želite da posustanete sa treningom.
Istraživanja sugerišu da čak i jedan trening može pomoći da se smanji anksioznost i pojača imuni sistem. Da biste održali zdravlje uma i tela, razvijte redovan plan vežbanja imajući na umu ove savete:
- Birajte fizičke aktivnosti u kojima uživate i koje vam istovremeno predstavljaju neku vrstu izazova. Ovako ćete raditi na izdržljivosti i otpornosti i nikada nećete imati problema sa motivacijom.
- U svoju dnevnu rutinu uključite kardio vežbe poput vožnje bicikla. One će vam ubrzati rad srca, i samim tim će doći do oslobađanja endorfina i regulacije vašeg unutrašnjeg sata koji će vam poboljšati spavanje.
- Vežbajte u društvu ili u krugu porodice, jer vas ono može podstaći da radite više i povećate odgovornost.
- Ukoliko dugo niste vežbali, započnite svoj trening laganim tempom. Ovo se pogotovo odnosi na ljude koji su anksiozni i/ili depresivni, jer postavljanje visokih ciljeva na samom početku vas može dodatno dotući i demotivisati.
Vežbanjem ne samo da poboljšavate svoj fizički izgled, već i negujete mentalno zdravlje koje je bitan deo vašeg života i ključno je za stabilizaciju ponašanja, emocija i misli. Budite jedan od mnogobojnih zadovoljnih korisnika Zone Zdravlja, gde je dovoljno samo 30 minuta 3 puta nedeljno kako biste se bolje i lakše osećali i izgledali.
